О књизи: година / Светлост столне лампе, маштовито одражена на неравном стаклу прозора, изненада је затрептала и почела да мења контуре , као да неко искривљује само стакло. Најпре је дошло до благог треперења, а затим су линије почеле да се померају, вијугају, мењају се као површина воде од налета ветра. Покрет се на тренутак укочио, након чега је уобичајена заобљена контура светле тачке одраза лампе почела да се замагљује. Чврста позадина била је подељена на много фрагмената, који су започели њихово кретање, њихова изобличења. Свако појединачно, без обзира на другог, у погрешном правцу, погрешном путањом. Кретање линија - контура светлости - могло би изгледати хаотично. Али се смрзло. Одраз на стаклу је добио свој коначни облик. Ђавоље лице је гледало у леђа особе која је седела за столом у соби. Сужене очи су завиривале у леђа, испитујући душу скривену иза меса, манипулишући њоме, дајући јој свој правац, уливајући у њу своје, ђаволско. Криви осмех Злога треперио је на прозору као светлост лампе са жарном нити. Рогови су постали крваво црвени...